TKO SMIJE OVDJE LAJATI?

ČUKINE PRIČE
piše: Jacky, alias Čuko
Draga moja teta Sonja,
evo javljam ti se nakon dugog, dugog vremena. Možda si već pomislila …naljutio se Čuko, neće imati s nama posla, otišao kod čika Jerka na onaj jebeni …upss!  …SBplus  gdje i gazda piše…
Ništa od toga, draga moja teta Sonja, nije razlog mojem nepisanju. Razlog je sasvim druge prirode.
Ljetos je gazda dobio od čika Jerka …onog sa onog SBplusa …da ne kažem opet kakvoga …dakle dobio je novo računalo. To ti je sad sve moderno, a ja nisam naučio na njega raditi.

I gazda ni neda. Kaže …mogao si se zajebavati sa laptopom, ali na novom računalu …nema teorije. Ja se pravio kao da mi je svejedno. Pih …kažem mu ja …i ti i tvoje novo računalo ne zanima me uopće. A bio sam nešto i boležljiv, pa mi nije niti bilo stalo do pisanja.

Ali bilo mi je jako stalo da me ti ne zaboraviš. I učinilo mi se kao da jesi.

Prije par dana kaže meni gazda …nemoj praviti cirkusa po stanu ja ću malo čitati. I uzeo on u ruke onu debelu knjigu od Marka Veselice. Znam ja već …čim uzme tu knjigu brzo će zaspati.
Tako i bilo. Već nakon desetak minuta gazda zaspao.

Ja u njegovu sobu. Računalo bilo samo na sleep. Ma ono znaš …spavaj. Aha …spava gazda, spava računalo. Samo Čuko ne spava.

Šapama po tastauri i pojavi se „Hrvatski glas Berlin“. Aha …tu smo!

Ali draga teta Sonja jako sam se razočarao. Čuke nigdje! Niko mene ne spominje, nema me čak ni u onoj rubrici „Iz naše arhive“.

I vidim imaš novog urednika. Čika Josip Mayer se stalno javlja. I vidim stručnjak je za sva područja. Sve stručno komentira …prošlost, budućnost, gospodarstvo, kulturu, sport… Sve on zna. Gdje si samo njega pronašla i koliko ga plaćaš?

Vidim i Andrea se vratila. E neka …baš mi je drago. Njena sam pisma rado čitao. I čika Ferdo opet piše. Neka i njega. Njega znam …popijemo nekad jednu zajedno u Brodu.

A i ovaj novi …kako se zove …čekaj malo …ah da Šarangelo! …on je super. Samo njega ne razumijem. Tako pričaju oni čike na moru. Kada čitam njegove priče sjetim se da sam i ja rođen na moru, samo ne u Dalmaciji, nego u Španjolskoj.

Pa onda čika Toza. To je onaj što piše iz bolnice. Iz ove bolnice što se vidi s moga balkona. Baš super! Ja ljetos …kad je ono bilo vruće …ležao na balkonu i gledao na bolnicu. Nisam ni sanjati mogao da u njoj leži čika Toza i piše priču, koju će poslati čika Marku u Zagreb. Onda će čika Marko poslati gazdi u Brod, a on će opet poslati u Berlin.

Draga teta Sonja eto vidiš kako su ljudi čudni. Da je čika Toza meni dao priču ja sam ju mogao odmah staviti na web. Ali on …i ako me je vidio, pomislio je da sam ja samo jedan razmaženi pas kojemu je dosadno pa se izležava na balkonu.

Vidim …i Brođani imali promociju u Brodu. E to sam znao prije tebe, jer sam ih sreo u Brodu, još prije promocije. Na promociji nisam bio, jer tamo je bio onaj čika Boro Grubišić  iz HDSSB-a, a mi se baš politički ne slažemo, pa je moglo biti belaja. Pametniji popušta …mislio sam, pa sam otišao kod bake na hrenovke.

Sad sam opet na konju. Kad ispadne prilika javit ću se ponovo. A ti mi reci trebaš li me još, ili će sada čika Mayer raditi i moj posao. Ne bi mi bilo drago, jer autorska prava na Čukine priče imam samo ja. Samo ja smijem lajati na „Hrvatskom glasu Berlin“.

Ili si se predomislila draga moja teta Sonja?

Tvoj Čuko.