ČUKINE PRIČE
piše: Jacky, alias Čuko
Draga moja teta Sonja,
vidim šalju se čestitke, primaju se čestitke, nešto se slavi, a ja ne znam ni što se slavi niti znam tko slavi.
Čitam …Božić! Dobro …ne znam ja što je Božić, ali ukucam u tražilicu. To je super! Ne moraš njuškati okolo …to radi onaj čika Google za tebe. Evo piše ovdje …Božić, praznik ljubavi. Ma nemoj mi reći! To znači da se svi volimo, da nitko nikome ne želi zlo, ni ljudi ni životinje.
Za životinje znam. One ne žele ljudima zlo. Vole ih i poštuju. Dobro, ponekad me gazda naljuti, pa onda …ali zaboravim ja to brzo. Nije ni moj gazda loš prema meni …sve u svemu …ide to s nama nekako.
A kakvi su ljudi prema životinjama!? Uglavnom su dobri, ali ima nekih …Bože sačuvaj!
Evo što se dogodilo mome prijatelju Vučku. Vučko je njemački ovčar i star je šest godina. Njegovi gazde su ga kupili da im čuva kuću dok su ljubav mir u njoj bili prisutni.
I čuvao Vučko kuću i ukućane, a nagrada mu je bila dnevna hrana i voda. Takva je pseća sudbina i Vučko je bio zadovoljan.
Ali nestalo u kući ljubavi i mira. Vlasnici ju na kraju napustiše, ali ne povedoše Vučka sa sobom. Ostaviše ga svezanog na debelom lancu u dvorištu, bez hrane, bez vode…
Nekoliko dana čekao Vučko tako na sigurnu smrt …gladan, žedan, prehlađen, teško bolestan… Za njega su znali mnogi, ali nisu htjeli pomoći. Susjedi zvali i policiju, ali oni su rekli da mu ne mogu pomoći.
Svi su bili zauzeti nadolazećim blagdanom ljubavi, pa za ljubav nisu imali ni vremena ni volje. Treba ispeći kolače, nabaviti jelku, kupiti darove… Tko će se uz sve te poslove brinuti o nekom tamo napuštenom psu.
Ali, draga teta Sonja, imamo mi u Slavonskom Brodu nekoliko mladih ljudi, koji ne misle tako. Oni se zovu udruga „Victus“ i imaju puno ljubavi prema životinjama. Imaju samo ljubavi, ali nemaju novaca, nemaju mjesta, nemaju hrane ni lijekova…
Briga njih za ono što nemaju. Oni daju ono što imaju. Kada su doznali za Vučkovu nevolju, odmah su došli, oslobodili ga lanca, odveli ga u dom jednoga od članova, nahranili, napojili, pomilovali… Nije ih bilo briga što su time prekršili Zakon, jer on kaže da se tuđe vlasništvo ne smije dirati.
Pomogli su i građani Broda. Neko je dao deset, neko dvadeset kuna, pa su Vučka odveli veterinaru, kupili hranu i lijekove.
Vučko će dočekati Božić u suhom i možda će shvatiti zašto se taj dan zove blagdan ljubavi. On ju je sada upoznao i sviđa mu se.
Njegovi bivši gazde će isto slaviti Dan ljubavi. Sa molitvenikom u rukama, na polnoćki u Velikoj crkvi. Vučkovi udomitelji neće biti u crkvi u to vrijeme, jer se moraju brinuti o Vučku i o drugim životinjama u Slavonskom Brodu o kojima se nitko drugi ne brine.
Draga Teta Sonja …zamolio bih te da objaviš ovo. Nije baš kršćanski, jer se radi o životinjama, ali i mi trebamo ljubav. Nemojte ni nas zaboraviti dok se molite Bogu za oproste vaših grijeha.
I još nešto draga teta Sonja: Ako netko od tvojih čitatelja želi pomoći Vučku i ostalim napuštenim životinjama u Slavonskom Brodu, neka kontaktira udrugu „Victus“. Oni ti imaju sljedeće kontakte: Tel.: 099 884 9082 E-mail: udrugavictus@gmail.com OIB: 92472718471 Žiro-račun: 2484008-1105727635 kod Raiffeisenbank Austria d.d. Zagreb.
Ako su tvoji čitatelji na fejsu neka se …naravno ako žele priključe udruzi „Victus“. Evo poveznica: http://www.facebook.com/udrugavictus
Svim čitateljima reci da ih tvoj Čuko jako voli i da im želi puno, puno ljubavi. Toliko puno da ostane nešto malo i za životinje, koje žive pored njih.
I Tebi Tvoj Čuko želi puno, puno ljubavi!