Ovaj tekst objavljen je prvi puta 24. travnja 2012.
piše: Sandra Marelja Muić
Jere prekriži ruke i nasloni se svom težinom na klimavi stolić u kafiću. Čaše s mutnom vodom i minijaturne šalice s kavom napraviše opasan forehand volley, te se malo vode proli po kartama na stoliću. Paško hitro povuče snop i obriše o svoje hlače.
–Jere, ..moga si karte uništiti …koji ti je vrag?
Kafić se polako počeo puniti, šta sa srednjoškolcima koji su dobili slobodan sat, šta sa prvim predsezonskim gostima, koji su smatrali da je travanj već idealan mjesec za posjet Pagu u otvorenim sandalama, jer su pročitali negdje da se ovdje radi o blagoj sredozemnoj klimi. Dvoje takvih pripadnika zlatne dobi, koji su očito malo previše čitali turističke vodiče, uvuče se u kut pored prozora , ne bi li ugrijalo promrzle prste i izvuklo flanelske majice iz najlonskih ruksaka. Jeru pogled na njih kao da još više baci u stanje mentalne malaksalosti i bezvoljnosti.
Eee, valjat’ će se sada samo na ove smežurane navikavat’ u Novalji ….obrecne se on na ono dvoje pingvina u kutu , uzimajući veliku distancu sa svojih pedesetak godina od pojma smežuranosti. Paško ga pogleda ispod oka i otpuhne ispred sebe.
A, ..nije još sve rečeno…to će se tek za koji dan odlučit’ …
Jere lijeno promiješa ostatak hladne kave i strusi se je niz grlo. Kao da je ulio 50 litara super diesela, poče nervozno žuboriti pred sobom.
Ma, koji me vrag i odvuka’ jučer na oni sastanak …to je sve Mare kriva. Da je njon dosta više gledati same cice i guzice po mistu svako lito, da ne more s dicom na sladoled poć’ od srama. Da joj izrigaju cilu posteljinu u apartmanu i da je aritmija vata od one muzike tamo …ne bi da jon zabadava stoju, ja niti ne primijetim da ima neko iznad nas – niti sušilo za robu ne koriste.
Paško se nasmije ispod brka i nasloni bradu na dlan. Iz daljine se približavao don Luka, stalno se zaustavljajući da popriča sa župljanima.
Borami, one dvi šta su nas došle pitati ulja prošlo lito kada smo ja i ti ribu pekli, ne koriste ni sušilo ni peglu. …je li se sićaš?
Jere digne obrve i zalupi zamazanom žličicom od kave po šalici. Duboko uzdahne kao da mu je stigla obavijest od banke o blokadi računa i hipoteci kuće u isto vrijeme.
Da sićam …di se nebi sića …jedna bjonda i jedna nera, jedna je imala crveni kamenčić u pupku, a druga zeleni. Mare još misli da sam dvogled nabavija jerbo nas dvojica idemo promatrati ptice. Mora sam i don Luku pitati kako se ono to zove , onako stručno …i na papirić san zapisa, da ne zaboravim. Or-ni-to-lo-gi-ja, uspija sam zapamtit …!
I Pašku su sada malo smetali ono dvoje u kutu, kada su mu počela navirati frivolna sjećanja kod gradela.
E, ..je …jedna crveni,a jedna zeleni kamenčić….ispod onih majčica, olitiga majčice jer je nera došla u kostimu. Srebrnom. Baš je blištija sav. Zato jon se i vidila tetovaža na livoj cici, mala mačka neka. Sićaš se kako je popravljala gornji dio? Kako bi povukla uvik onim šaranim noktima priko špaga , a u isto vrime jezikom priko usana – ne bi da je to neki mehanizam za popravljanje kupaćeg.
Sićam se, … di ne bi. A donji dio nije imala šta ni popravjati, oni trokutić je staja na trokutiću i nije mica ..
Paško se nasloni, sada je velečasni već bio nedaleko od njih i mahao im je dok je prelazio cestu.
Dobro je onaj tvoj dvogled poslužija lani … i kad bi malo dalje isplovili …bi se sve dobro vidilo.
Samo da nismo morali svaki drugi put kupovati kil ribe negdi da se pravdamo šta smo se tako dugo zadržali na moru.
U međuvremenu su srednjoškolci nestali, a još nekoliko starijih turista uđe u lokal, te potiho razgovaraše na njemačkom jeziku.
Odluče li zatvorit’ Zrće, neće nam sigurno tribati dvogled za ove ovdi promatrati i za njijove slušne aparate proučavati izbliza. – rezignirano zaključi Jere.
Znaš šta, … tu će sigurno velečasni imati zadnju rič, mogli bi ga sada malo ispipat’ ….Paško razvuče široki osmjeh i zazva don Luku da im se pridruži za kavom.
Fala, fala …ali mi se žuri … zajapureno odgovori don Luka dok se rukovao s njima …htio sam samo Jerka pitati bi li mi mogao posuditi dvogled priko lita. …i mene baš ptice počele zanimati, pa sam im otkrio jedno lijepo stanište, ali im se nezgodno približiti … pa ću morati iz barke, s mora …
Jere se zagrcne sa onom toplom mutnom vodom sa stola pa utanjenim glasom, prozbori: -Može, velečasni, kako ne …iman ja dva kući.