Dražen Radman
Iz daleke, tuđe Sirije
čovik vire doša je ovod …
Ča s Neba je primi’, on je dili’ –
Jubav, Rič ča nikad ne blidi …
U svin nevojan’ Bog ga je kripi –
dok je nad sviton moli’ i plaka …
Bez Sidra svog nije nikad bi’ –
bonaca Božja njega je takla …
U zemji toj di reste brnistra,
pod Mosoron di cipa bura,
kraj mora di je narav vrila
di duša sva – Božjeg išće kruva…
Put, Svitlo, snagu vičnog mira –
kontra grija on je svidočija!
Zna je da i caru triba vira –
da spas bez Krista nikor nima!
Iz daleke, tuđe zemje
čovik vire doša je ovod –
krv je pala ta ka’ sveto sime
po tleju di mi sad hodimo!
Kad bi danas među nas stiga
i vidi’ da svit časti njega –
more bit’ da bi reka, vika:
‘Ne! Ne mene! Virujte u Krista!’
U zemji toj di reste brnistra,
pod Mosoron di cipa bura,
kraj mora di je narav vrila,
di duša sva – Božjeg išće kruva …
Put, Svitlo, snagu vičnog mira –
strašću Istinu je svidočija!
Zna je – cilon puku triba vira …
Sol Kristova je Dujam bija!
24.– 25. ožujka 2009.