Dubravka Borić
Kad je obločno,
ili pjuova s neba,
razumi se, bome,
vozme se lumbrela.
Kad se u vijoj grie,
Bročane nikad odluka ni smiela.
Za vijoj se uvik:
lumbrela vaziela.
I liti može iznenodit.
I liti može dažit.
Vozmeš lumbrelu ,
ne možeš falit
(‘ko dažja ne bude,
rad sunca ćeš je rastvorit)!
Bročanin bez lumbrele nikad ni.
Po lumbreli ga znodu svi.
Ma,neka je i senzacija,
lumbrela je Bročaninu-legitimacija.
I. 2002.
Kad u vijoj grien, uvik je s menon.
Pozdrav , Ivo!
istina, prvo što sam u Berlinu kupija, bila je lummbrela i ni me iznevirila.