Bloger Krule
Neki dan… jedem… prebacujem onih 5 mogućih teve kanala na tevejcu… štrakam ponjem… nemoš ništa pametnog naći na tevejcu ka ni u državi. Jedem ja onaj grah, kad eto nekva amerčka emisija, reko ovo moram gledat. U toj emisiji, jedan crnac… zvani Garavi… uređuje interijere. Bogami, dođoše donjeg nekvo dvoje bjelaca, ružni ka račun za razliku struje, muž i žena. Veli Garavom ta bijela žena
– Dal moš ti Garavi men uredt kuću? Men se u mojoj kuć ništa nesviđa… jeba me onaj ko me unj uselijo. Jać se ubt akomse ovo ne uredi!!! Jes me čuja!?!?
Ja tamn načeo kobascu u tanjuru… reko ovo će bit interesantno. Kako ta žena to njemu reče, veli Garavi njoj
– Ama nikav problem gospođo! Toć ja vam uredt daš ti svršt na licu mjesta kad vidiš što ja otog tvog brloga napravim. Što nevalja sa kućom, neko napisa HDZ na fasadi?
– Nije, neg nam kuća nekako mala! – veli muž od ove bjelkinje
Puče ona kobasca, pošprica me ona voda iz nje po oku… reko kaka je to kuća a da je mala!? – taman obrišem oči od vode iz kobasce… kad ono… kuća na 2 kata sa 2 garaže dolje. Klasična američka kuća kakve gledamo u filmovima… i takva kuća njima mala!?!? Prvo sam pomislio da ih je 46ero u kući, pa reko, aj možda i je mala… kad njih 4ero, muž, žena i dvoje djece.
– Gledaj Garavi moj našto men kuhnja liči!!! – pokazuje žena Garavom
Ja ne znam što toj, na živce bolesnoj ženi, nije štimalo sa tom kuhinjom. To kuhinja, ljudi moji ako nema 8 metara u dužinu i još dvaput tolko u širinu. Helikopter može u nju sletit. Elemenata u njoj nema kakvi nema, oš visećih… oš klizećih… oš lebdećih… al ma kaki, nije zadovoljna.
– Gledajde mi Garavi kuhinjskije elemenata… za što god primiš, otpada… matere mi moje, il mi ovo sredi il se selim u Rvacku! – priprijeti ona ovom afroamerikancu, dizajner.
– Garavi, jelde da je sve tjesno? – priupita njega pavijan od ove na živce bolesne žene
Gledam ja to… pogledam svoju kuhinju u garsonjeri u kojoj živim ka podstanar… en ti mater… kad pereš suđe, nitko nemeže na wc jer se sav popriječiš po ta 2ipo kvadrata kuhinje. Upališ rernu, u njoj 220 stupnjeva a u „kuhinji“ 140, ne znaš ko se peče… dal krumpir il ti sam. Tolko je mala da krumpir guliš sa rukama u zraku, sav mi plafon išaran od tragova noža.
Ako otvorim vrata frižidera, nemere nitko ući u garsonjeru jer se ne mogu otvorit ulazna vrata. Ako nogom zapnem za otvorena vrata rerne, glavom udarim u kadu u kupaoni… jer je kada, zračne linije, metar ipo od rerne.
– A Garavi moj, gledajte mi tek dnevnog boravka! El ovo moš zvat dnevni? Jedva da ima 75 kvadrata… zraka nemam unjem. Ti il ga mjenjaj il materemi… ja odo! El tako mužu?
– Tako je ženo! Garavi, odmorit se nemerem nikako. Gle mi kožne garniture našto mi liči? A gle mi telvizora, dijagonalu mu jebem… pa el moš to zvat telvizor!?!?!
Kožna garnitura mu duža od tri Blanke Vlašić… onda moš mislit kolka mu je, al ne, ni to im ne valja. Dnevni boravak im je nešto manji od kompletnog KBC-a Rebro. Iz haubice da ispališ granatu, ista bi opet pala u dnevni boravak… zmaja pustiš, zmaja izgubiš… telefonom kad zoveš na drugi telefon u dnevnom, glas ti kasni 8 sekundi… jeka je prirodna pojava u tom dnevnom… daljinski od tevejca ne radi jer ne lovi preko 300 metara, a i kad ga nekako upali, onda ga gleda dvogledom…eto tolki im je dnevni, al NEVALJA, tjesno je.
– Garonja, gledajde mi garaže!? El ovo moš zvat garaža? Aj mi ti rec majket, kako da parkiram? Il ti ovo mjenjaj, il ja odo živt u zološki vrt. Boljemse sa majmunima verat po granju neg se ovdi patit ka Isus! – žali se pavijan Garavom.
To je tolka garaža da moš bočno unj parkirat… kad parkiraš i izađeš iz auta, onda upališ navigaciju da te odpelje do izlaznih vrata… svjetlo kad upališ unjoj, 3 minute treba da sve osvjetli… al ma kakvi… NE VALJA!
Kad se ovo dvoje izjadalo… onda je nastupio Garavi. Garavi je tijekom emisije samo potvrđivao što bi ovo dvoje rekli, dakle podilazio im i čak uvećavao „probleme“.
– Gospđo… kuinja vam je tojtalna kajtastrofa… ja sve žagog sažagam, novu kad vam najpravim, ima da od sreće spajvaš u sudoperu.
– Gospodne… samo lud čojk mere spavat u vakoj kožnoj garnturi… a to da je tjesno, jas vami čudim kakoste vas dvoje uopće preživli dosad… jeba me moj crni ćaća ako to kani tako jope bit… kad to uredim, umrit ćeš u dnevnom od sreće. Štos telvizora tiče, nabavt će tebi Garavi ganj novi izBosne… ima da lovi programe sa Marsa i čitave mlične staze!
To je ta Amerka i Amerkanci. Totalno blentav narod. Nikad im ništa nije dobro. Neb ja unjoj živio za vagon kuvanog graha. Neki dan sam čuo, vele „Odel amerčko gospodarstvo u kurac… odošmo i mi!“… a ja se samo pitam… pa kako ćemo mi 2put otić u kurac ako već sad jesmo u jednom… al… neb se ja puno čudio, jer… mi možemo sve, pa i dvapu propasti!
A onda sam prebacjo na ErTeEl… a tamo… melem za mozak „Krv nije voda“… reko:
– Tooooooo… napokon nešto normalno… saću na miru pogledati kako kćer vara oca sa majčinim šogorom od zaove mu pašenog djevera kuminog zeta malim dok djed spava sa prepariranim nojem kojeg je ukrao iz muzeja isti onaj šogor koji je majci od kćeri rekao da mu netko vara ženu!!!