PISMO NAŠE TETE JELE

Joso Špionjak
Govorio moj pokojni djed Ilja ovako:
„Kad čuješ lipu rič, duboko je stavi u džep, a onu lošu pusti da na livu stranu uniđe, a na desnu iziđe“, tj. na lijevo uho uđe, a na desno izađe.

Prebirajući po staroj arhivi naletim na pismo od moje tetke Jele koje nam posla tamo negdje na koncu rata.
Život te žene je bio veoma buran i za ono vrijeme posebno težak.
Negdje početkom 70-ih godina, njen brak se raspao.
To je toliko razljutilo jednog rođaka da je otišao do tetkine kuće, iz koje je ona morala iseliti, te kamenjem polupao sva stakla na prozorima.
Muž joj je oduzeo obadva sina i ona je, sva slomljena, krenula u bijeli svijet da se bori za daljni život.
Zaradila je penziju u Austriji i napravila si kuću u Slavoniji.
Tu je, u tuzi, bolesti i molitvi, provela svoje posljednje dane života.
Odatle je i stiglo pismo sljedećeg sadržaja:

„Dragi moji u tuđini,

Evo, prođe već dugo i dugo vremena od kako se ne čujemo i ne vidimo. Mnogi sam put o vama razmišljala. Pošto su mi dolazili crni dani, Bogu sam se molila da ne umrem dok se moja rodbina ne vrati i da me isprati.
Za sada mi je pošlo malo na bolje. Uzdam se u Boga da dočekam da vas vidim jer vi ste moji umjesto moje sestre.
Mnogo me je vaše pismo obradovalo i drago mi je bilo u srcu što ste se javili.
Ja bih se vama javila ali meni nije bilo do ničega. Stalno sam bila u bolnici. Više nego kod kuće. Desna me ruka bolila i drhtila i nisam mogla pisat.
Evo, sad mi je malo bolje. Samo sam se osušila i došla sam na 46 kila.
Ali da mi je biti otporna, pa, neka sam i slaba.

Dragi moji, pazite i vodite računa (o sebi). Nemojte previše štedit. Jedite i pijte.
Sve će drugo bit. Polako. Zdravlje je najpreče. Uzalud imanje ako čovjek nema zdravlja.
Vi ste mladi. Nemojte kidat jedno drugom živce. Nastojte da imate mir Božji.
Od trzavica se može oboljeti. Ne dozvolite sebi da se svađate.
Vi ste potrebni jedno drugom u starim godinama, više nego u mladim.
Budite dobri sa familijom. Bez svojih se ne može ni rodit, ni živit, ni umr(ije)t, ni veselit.
Budite miroljubivog srca. Blago onima koji opraštaju.
Ovaj život je kratak. To ćete vidjeti i sami. Proleti kao san kad prespavaš.
Živite smirenim životom. Kako pišem vama, tako pišem i svojoj djeci…

Sve vas mnogo od srca pozdravlja vaša tetka Jela.“

Žalosno je čuti kako se ljudi zbog sitnica udaljavaju jedni od drugih.
Bračni parovi, djeca i roditelji, rodbina, prijatelji…a najčešće zbog sitnica.

Ah, te proklete sitnice!