Igor Divković
Dok bijah ja,
bijasmo dva,
ja, iz jave
i ja iz sna.
08 POEZIJA
DAROVI
Poslat ću ti pticuCITRUS BOMBONI
JESENJA
Jesen je i moj glas je vjetar skriven u lišćuBOŽJE BOGU
MEDENO SUNCE
Dok sunce spušta svojeTRAGAČ
piše: Dragan Gortan
”Parla italiano?”… Un poco.. odgovorih dižući pogled iz hrpe papira nadajući se da će tu naš razgovor i završiti. Kroz debelo šaltersko staklo na mene je gledao par dobroćudnih očiju. Čovjek je bio možda mojih godina, možda koju godinu stariji ili mlađi, ali trodnevna brada i umor koji je na licu nosio, otežavala mi je da točno odredim.…
Moj ‘tac je dila taklje za vinograd,
U podnevne ure vjetrovi se sudaraju, žure