Za srce i dušu

Vanja Škrobica
prosule se beside
s nebeske u morsku modrinu
i nasukale na obalan ditinstva

radosno priskačedu gomile
išćedu ribare da š njiman zakantadu

ma ne obadaje nebo zazive
ni zemja i’ ne obadaje…

više

Vanja Škrobica
pjevam o zemlji
u kojoj su bogovi našli sigurno sklonište
u Modroj spilji
i gori Vidovoj
u kojoj su ideali požderali ljudske živote

samo u poeziji kraljuje pobratimstvo lica u svemiru,
a plameni vjetar užge more u sunčevom zalasku
i tjera kiklope u bijeg…

više

Vanja Škrobica
svaki dan darivat ću ti novu boju
novi cvijet stavit ću u vazu u našoj sobi
darujem ti ljubičastu kao što su tulipani u svibnju
kad ih ranim jutrom položim na stolnjak bujnog baršuna
kao mrlje od kupine što dozrijevaju u kasnom kolovozu
i zadrže se u uglu tvojih usana
i na mojim prstima

a sunce ti plamti kroz kosu…

više

Vanja Škrobica
vodenim pogledom
probijam prljavo staklo prozora
zatvorim otvorenu knjigu
na stolu
jutarnji povjetarac giba zavjesu

zora je najteži dio dana
kad se koncentriraju sati nesanice…

više

Ivek Milčec
Veljača je a vu njem
Valentinovo
i glavna je fora
kad se o ljubavi,
govorit i popevat mora.

Na svakom koraku
planovi se kuju,
kak ljubavnici
zanavek skupa buju.…

više

Vanja Škrobica
ako, škoju moj,
do tvoji’ škrap’
doplivaju
moje beside
u niki tepli sumrak
nemoj i’ potirat nazad
na pustu i modru pučnu
prepusti in svoje
mirne vale…

više

Antonija Čerkez Ivković
Osmijeh, jedinstven i tako poznat,
a opet tako stran i nedodirljiv,
luta kroz sjećanje prošlih godina,
blješti kroz san strašan i predvidiv.

Suza, samo jedna suza obrazom klizi
i označava ga svojom snagom,
tek tako sama i zaboravljena
nestaje u beskraju tužnim tragom.…

više

Mirela Bajlović Marasović
Ich möchte seine Melodie in Worte fassen.
Meine Worte sind wie Farben
meine Worte sind wie Töne
es ist langsam Zeit, dass ich mich mit mir selbst versöhne.

Hätte ich bloß Worte um ihn los zu lassen
so könnte ich auch seine Melodie verfassen.
Ein Trost wäre meine innere Versöhnung,
nach all den Jahren eine Erlösung.…

više

Vanja Škrobica
iz ustiju puštam topli dah
na prozorsko staklo
prilijepim dlan na zamagljeno mjesto
ne uspijevam ga u cijelosti utisnuti
imam krivi kažiprst

svjetlost slabi kako kiša jača
jer se modrosivi
puni oblak zalijepio…

više

Vanja Škrobica

škoj

zagrjen moren
mekin od bonace
uspavan meštralon
a kadikad zadavjen
modrin valiman

jema oštre škrape i brige…

više