Dubravka Borić

Zoruõn,
kad te friškîn trōviẽ obavĩje
tȅbi pȉvon,
tȅbe pozdravĩjen.
Kad ti jãta rîb u plićinȉ zaplȉvodu,
i na bôrku gãlebi sletīdu,
veselĩn se, i tȅbi se smījen,
muôre mojȅ sĩnje.…

više

Dubravka Borić
U zĩkvicu od lȁtic,
doletȉla bubamãra.
Pokrȉla se kolurônon svīluõn:
mãlo bi zaknjãla.
Kad jȕtro svãnulo
i sûnce grãnulo,
rosuõn cvîta se umȉla,
krīlȁ rašīrȉla, tȍške pribrojȉla.…

više

Dubravka Borić
Išla san na pazor i kupila
grančicu uskršnjega cvićo

…i u pletenon košarici,
sa svilenin fjokima koluronih joj.

Išla san u butigu i kupila
ćikulotic i karamelih.…

više

Dubravka Borić
U ponistrima
goridu
sviće.

Na nebu
goridu
zvizde.

Za križien,…

više

Dubravka Borić
Uzavrilo sunce,
štrodon čelešton,
putuje…
putuje …
U blišćilu zlotnen,
šarenilo plaže
caruje …
caruje …

…

više

Dubravka Borić
Mater je u kopanji tisto misila.
Fameji, za šetemonu, štruce umisila.
Na dicu nikad ni zaboravila.

Od molih retajih, „pivčiće“ bi napravila.
Prvie, do vrot, ispeć stavila.
Prvie, lopaton, iz peknjice vadila.

Vrile, rumene, pune vonja,…

više

Dubravka Borić
Ni snig, ni buru,
ne ti ne volidu.
Čim malo zahlodi,
na put se prišidu.

Pripriemodu kufere
i vježbodu krila…

više

Dubravka Borić
radi vonja,
rad’ kolura,
čelu jubica,
ružu letirica,

a škarpelina stinja,
niti vonjon, ni koluron,
nego hlodnon tvrdoćuon
i u višti mu bolduron.…

više

Dubravka Borić
U modren vrtlu
punien sunca,
ijade cvitićih
od srebra.
U dajini,
kraj otoka mi,
bilo balarina,
idron je zasela.…

više

Dubravka Borić
Šotona bilo,
bili komeš,
šudarić bili …
Sve pod šumpreš!

Crno mahrama,
košuja na alcete,
crni fuštonj
i crne kalcete.…

više