Dragan Gortan
Ima onih kojima nikad
Život ne ukrsti staze
Jedni k drugima idu
A stalno se mimoilaze
U sebi će reći: sudbina!?
(a protiv nje se ne može)
I kada godine učine svoje
I kad im bore naberu kože…
Dragan Gortan
ZAŠTO SAM NAPISAO OVU PJESMU
Dragan Gortan
Kod vas dolazim jednom mjesečno…
i kad sam vam danas pokucao na vrata
upravo ste iz peći vadili kruh.
Tu pomoć što primate, znam da je malo,
ali… vi se ne žalite, jedino ponekad,
prikrivate nelagodu… kao ono…
nemate mi što ponuditi ni dati… a red je,
zato uzalud mi svako odgovaranje.
Vozeći kući bacio sam pogled na zavežljaj
u kojem se znojio zamotan još topli kruh.
Poput malenog djeteta
kruh je do mene disao, mirisao, i eto…
ja sam zbog njega i pjesmu napisao.
(iz zbirke ”Utjeha zvijezde”, 2011.)