NEMA VIŠE MOJE BAKE

Piše: Jacky, alias Čuko
Draga moja teta Sonja, evo mene opet. Obećao sam ti kad si bila u Brodu kako ću ti pisati, al’ sam se onda bio malo naljutio na vas novinare, pa me eto do danas držalo.

Naljutio sam se zbog toga što ste me na Fišijadi svi ignorirali. Te slikaj se ovaj s ovim, onaj s onim ili onom, a Čuke nigdje. I kakvo je to jelo fiš-paprikaš? To je možda nešto za mačke.

Ali Čuko trpio i trpio i još sam išao s vama svuda kuda ste pošli. E, nema više moje bake. Da je ona bila tu ne bi se ja s vama zajebavao …ups. Bio bi ja kod svoje bake, ali …umrla je ona …znaš li to teta Sonja.

Dok sam još bio u Njemačkoj, znao sam to, iako meni ništa nisu rekli. Nisu mi rekli ni da je baka u bolnici.

Kad smo došli u Brod, u bakinom stanu bili su neki ljudi. Svi su oni plakali, ljubili se, grlili, al’ meni opet ni riječi. Onda je drugi dan bio sprovod. I ja sam išao, mada nisam znao što se to događa. Stavili su u zemlju neki sanduk, zatrpali ga zemljom i stavili odozgo puno vijenaca i cvijeća. Ja sam bio valjda jedini pas koji je nekome išao sprovod, ali moja baka je to sigurno željela. Znam ja to.

Tek nakon nekoliko dana ja sam shvatio kako moje bake nema više i neće je nikada više ni biti. Plakao sam u njenom stanu, ne znam jeli mi vjeruješ, ali ja sam stvarno plakao.

Moja baka bila je najbolja baka na svijetu i ja sam se s njom rado družio. Jedva sam čekao da gazda nekuda mora ići. Tada sam ja ostajao kod bake. Ona mi je kuhala najbolje hrenovke na svijetu, pileće batake, kupovala ćevape u lepinji…

Kupovala je jednu porciju, ali je to podijelila sa mnom tako da sam ja dobivao meso, a ona pojela lepinju.

Kuhala mi je špagete i uopće …ona je jedina znala što ja volim najviše jesti.

Kada bi gazda rekao baki da ja nešto ne smijem jesti, da ću se udebljati, baka bi samo rekla: –Ma ne smije! Kako ne smije …malo mu neće škoditi.

Zvala me …moj Džekica i plakala je kad me je prošle godine ugrizao onaj ludi pas.

Spavao sam kod nje na kauču, a ona je sjedila pored mene stisnuta na kraju kauča i mazila me.

Jednom sam izgubio gazdu u gradu. On me je posvuda tražio, ali ja njega nisam. Čim sam primijetio kako ga nema, ja sam otišao kod bake, ušao u zgradu, legao pred vrata i čekao. Znam se ja snaći, iako moj gazda misli kako psi ne razmišljaju.

I eto …draga moja teta Sonja, moje drage bake nema više. Ljudi pričaju da nakon smrti ima neki drugi život. Neki vjeruju u to neki ne vjeruju.

Ja vjerujem i znam kako je moja baka sigurno u raju i čeka mene. Znam da je već pripremila hrenovke koje će mi skuhati. I znam da u raju ima i kauč i televizor. Kad se najedem ja ću se izvaliti na kauč, a baka će me milovati i gledati svoju seriju.

To je za nas raj! A vi kuhajte onu ribetinu, slikajte se, idite u Đakovo, ili u muzej.

Priča je malo tužna priznajem, ali morao sam ti to ispričati.

Tvoj Čuko.

Pozdrav svim čitateljima