Nakon prisjećanja na onu priču Robija K. (IIIa) – povratak s bojišli se – palo mi je napamet da san se i ja nakon skoro šest miseci izbivanja vratija s bojišlise na pollitiku. Moja bojišlisa je turistička sezona!
Jedini front koji još držimo u borbi protiv nadmoćnoga neprijatelja zvanoga državni bankrot. Sad kad je nastupilo primirje do slijedećega okršaja mogu kratit vrime i “brčit” se na pollitici. Vodila se teška borba za svakoga gosta kojeg se nije smilo ostavit na milost i nemilost bankrotu! Triba obnovit potrošene zalihe vinske, rakijske i uljne municije.
Nije bilo lako s staron opremon koja mi je bila na raspolaganju, prastara pasara i penta tomos 4 šta počme cenit čin malo daš gasa. Bilo je i useritisa kad smo bižali isprid avijacije jer su se pojavili kanaderi. Falilo je 30m da me skupi, stara penta je cenila ali je izdržala. Vodit misije naših njemačkih saveznika u borbi protiv bankrota na izlete, pa na ribe, pa na lignje… tako da oni vidu kako mi taracamo bankrot.
Kako gradele za vrime paljbe nije moguće ladit progorile su do neupotrebljivosti pokrivajući odstupnicu našin saveznicima dok ih je sunce peklo na teraci. Morat ću zarobit nove gradele, a ovi smrad od dima i ribljih trupala neće iz mene izvitrit do Božića.
Kad san čuja da je jedan turski tanker ima havariju na po Jadrana mora san sest jer me bilo lagano ošamutilo. Sva srića ovi je bija prazan.
Bilo je i djelovanja izdajnika! Dvi Austrijanke šta su bile u mene došle su sa jednin lipin pason niti godinu star. Ka i svaki dan dotad otišle su prošetat do susjednoga mista kad evo ti njih nazad liju suze da je pas puten nešto izija i isti momenat se izvrnija. Veterinar je reka da mu nema spasa.
Drugi su na internetu prikazivali jedno i uredno naplačivali paušal a kad bi saveznici došli ono fonja i štraca od prostora da je ta saveznička misija morala zvat policiju da intervenira. Neki su izdali našu borbu iznajmljivanjen stanova pod hostel. Ono na popisu za pričuvu napišu jedan član kućanstva, a iz portuna izlazi bataljun.
Jednome iz Podstrane cila familija Čeha išla vanka, a doma osta samo njihov sin. Kad su se vratili ono sin leži kraj špahera mrtav! Iša nešto skuvat pa ga ubila struja. Vlasnik apartmana je zna da su instalacije neispravne a njegova izjava glasila je nešto poput: “Suosjećan s obitelji i ako nam dođu slijedeće godine neću in naplatit boravak!” Bolnica!
Kaznit ćemo izdajice i prihvatit ljuti boj!
Eto, ove sezone bojišlisa nije probijena. Bar se nadan. Penzioneri i dragovolj… pardon branitelji će dobit penzije, državni aparat plaće, neki dugovi će se vratit, bit će opet i za sirotinju štakod za isprpat iz kontejnera… Samo, opet čujen da je proračun već u minusu 13 miljardi a do kraja godine je bilo predviđeno 11.
Neznan dokle ćemo izdržat jerbo nan se natalitet smanjuje a emigracija povećaje.
Svejedno, Dalmatinci poručuju “Bankrot nadire sve jačim snagama i sve upornije. Mi smo izgubili dvije trećine svoga ljudstva ali računajte na nas ka da smo u punome sastavu!”
Za kraj još samo da se osvrnen na dva događaja koja su se desila u razmaku od par dana. Prvi je oni slučaj “Perković”. Mene ne zanima niti ti spin, niti ko je ni šta je ti Perković. Znači, naša država odbija izručit svoga državljanina X i odma nismo u skladu s EU politikon, sankcije, bla bla… Nakon toga naša vlada i policija šalju poziv na saslušanje Mađarima koji oni tribaju uručit onome liku iz MOL-a. Mađari odgovaraju, između redaka “Ništa mi nećemo uručit! Aj pali! Šic!”
Drugi događaj je nastupija par dana nakon ovoga prvoga a zove se “Dan Nezavisnosti!” Od čega?! Pameti? Banaka? Autocesta? Tvornica? Da smo nezavisni i od kredita za sve to pa aj, aj…