-Niki ti čojek Ivane nisi
Jadranka Haznadarević
-Propo je tatin grob …veli mama …Treba na njega navest par tačaka zemlje, pa ako imaš vremena…
I tako ja lopatu i tačke u šake, pa na groblje. Začudi me što ju vidim kako sjedi na Matinom grobu, i odmah mi padne na pamet jedan događaj desetak godina prije:
Povremeno bi u „vezi posla“ pokojni Mate navratio kod tate, i to sa punom ploskom „odlitre“ skrivenom ispod sakoa. Tata nikad ništa ne bi imao protiv, već naprotiv.
Zasjeli bi u njegovoj sobici ili negdje u hladu, pričali o problemima, djeci, politici i o svojim ženama kurvama. Zaspali mrtvi pijani a pored njih bi ostala prazna ploska, koju bi mi Ivanova dica morali napunit kako god znamo, dok se oni probude.
Mati nije bio nikakav problem napunit plosku, kod njega nije bilo krize. Ako Tada, njegova žena, slučajno nije na vrijeme poslala švicarske franke, mogla se pozdravit sa šivaćom mašinom ili bilo kojim drugim predmetom iz kuće.
-Jebe se njoj, ona tamo živi ko bubreg u loju.
-Tamo gdje je ona radi negdje u Švicarskoj „falatibože“ ima posla priko glave …kaže Mate.
-Švicarska je to moj brate, nemoš u njoj propast i da oćeš. Bome bi ju volio vidit da je na mom mistu. Šta je njoj poslat iljadu ipo franaka, tolika joj je samo plaća, a di ono što zaradi kod žena posli posla.
Teško je njemu siromaku od prvog do prvog navlačit „iljaduipo“ franaka a šestero nejake dičice. Još je on dobar „ko kru“.- tvrdio je. I more Tada bit sretna što ga ima, jer kako mu je teško, da je njeko drugi na njegovom mjestu …propio bi se od muke.
To što je zapio šivaću mašinu, opet je bila kriva Tada. Da je poslala pare prvog, ko i uvik, mašina bi ju čekala. A ona veli doće i donit pare za evtu…
„Evtu“ dana je bilo teško čekat pogotovo kada je čovjek pošten i želi odmah platit svoje račune, a Mate je bio pošten. Nije on baš zapio mašinu, on je zapio sve franke, a mojoj sestri Ivanki i meni, koje smo mu kopale kukuruz, tri dana, gladne, ili na gustom grahu s raskuhanim makaronama, koje su nam se gadile, platio mašinom.
Natovario nam na tačke i reko: vozi tvoja je! Ko’ veli on i tako ne zna šiti, Tadi nije sila, pošto živi ko bubreg u loju. Ne bi on to nipošto napravio da je bio pri novcu ,ali nije, a kuruz se mora okopat, jer ako Tada dođe a travulja obuzela kuruze, moraće se svađat šnjom, a to mu je nješta najmrže. Nesmi se ražljutit jer je skroz tanak sa živcima .
Pošto sam ja bila starija, imala skoro trinaest godina i eto me brzo „zaudaje“, kaže tata nije to ni loše za tri dana zaradit šivaću mašinu.
Što se tiče miraza ja sam bila na redu . Moju sestru Anu je mama poslije osnovne škole odmah zaposlila u bolnici na istom odjelu gdje je i ona radila, tako da joj je đavo uvik na očima, pa je ona sebi mogla dić na otplatu novu „Bagaticu“, onu koja može šit i cik cak, i udat se sutra ako oće .
Ana nije bila ljubomorna ni na mene, ni moj miraz, čak joj je bilo drago što ću ja bit „svoj goso“ imati šivaću mašinu, i što mi više neće morat mama šivat velike cicane gaće, već ću to moć sama. Možda bi to sve bilo dobro da moja mama nije mrzila i Matu i njegovu šivaću mašinu, i sve u vezi njega pa čak i sokak u kojem je živio.
Tako ga mrzi da joj je draže da ja odam „brez gaća“ nego da ćuko zapije ženinu mašinu. Ja sa svojih trijestipet kila na tačkama dovezem šivaću mašinu dva kilometra do naše kuće, skrenem u dvorište, a mama drekne:
-Vozi nazad!
I tako moja sestra Ivanka koja nije prva zaudaje, i ja koja isto tako nisam zaudaje, a koja ću se po svoj prlici i kad budem zaudaje udat brezgaća …okrenemo tačke, pa nazad do Mate vratit mašinu njegove žene koja živi ko bubreg u loju.
Kad smo došli kod njega on drekne:
-Vozi kad sam reko!
I mi opet natrag.
-E ako na ovom svijetu postoji gora propalica od mog Ivana onda je to Mate. Jebo mater svoju di će zapit ženinu mašinu. Vozite djeco tu mašinu nazad i istresite na Matinu ćupriju …kaže mama.
Ne pita ni je li vam teško, ni je ste li gladne. I tako mi opet do Mate. Jest da je Mate čojek dobar ko kru, al što je priviše priviše je. Uzme Mate od mene tačke i onako ljut požuri našoj kući, nožom „rasiče gumu na tačkama“ tako da nemore bit po Anđinom već po njegovom.
Vidjevši da s budalom ne može izać na kraj, mama poruči Tadi da može doć po svoju mašinu kad god hoće. I tako hvala Bogu odustane od vraćanja mašine bar na par dana.
Poslije toga ju je Mate mrzio malo manje nego ona njega, i nije par mjeseci nikako dolazio. Kako sam već rekla; pošto je čojek dobar ko kru i nije zlopamtilo kao moja mama, jednog dana dođe s ploskom odlitre, zabije se s tatom u njegovu sobicu gdje se napije toliko da je zanijemio.
I tu tek nastanu problemi. Srećom Ootac je par dana prijetoga „pregradiro“sa špiritnjačom i skoro završio u komi, pa je bio skoro trijezan. Sjedio je i pomalo „potezo“ iz njegove ploske pazeći da ne padne s kreveta i čuvajući ga od mame. Nema na svijetu ništa gorega od toga kad moja mama „okrene kožu napako“.
–Mrcina jedna, crko dabogda, je mi mrzak …goni ga iz kuće, uzeću sjekiru i sasjeć ga u komade.
-Uzmi tamo ono svoje štrikanje, molit ću te lijepo i idi u drugu sobu. Šta ti je čovjek kriv …pita tata pomirljivo i tiho tako da Mate ne čuje kako je mekan pred ženom .
–Propalica je i pijandura ko i ti, eto šta mi je kriv. Nek iđe svojoj kući, jebo pičku matere svoje meni je došo smrdit, malo mi je jedan pijandura još mi samo fali i on…
Zaleti se iznenada zgrabi deku ispod Mate, povuče ju svom snagom i istrese ga na pod sebi ispred nogu. I da ne bi ormarić pored kreveta možda se Mate ne bi ni probudio, ali puče arkada i u tren oka ga obli krv.
Otac se skoči, izvadi iz džepa onu svoju balavu maramicu i prisloni mu ju na ranu, psujući mami majku kurvanjsku… Mate mu ljutito sklanja ruku sa čeka, škripi zubima na mamu i stisnutih usnana vrti glavom:
-Niki ti čojek Ivane nisi …kaže Mate. Nikiiiii Nikiii …jebo te kru dragi, pa to da je meni moja Tada napravila, jebeš mi mater što ju nebi ošino macolom upo čela.Ma šta ošino, ubo bi ju dvajest ipet puta čakijom….