Roko Dobra
Bogatstvo naše u nama tek čuči,
kadšto skriveno zirka il’ namigne
nikad se ne zna u kog prvog stigne
i tko nas, mudar, budućnosti uči.
Bogatstvo naše u nama tek čuči
mada nas prati peh i nečim žigne;
žbiru je nalik kad prašinu digne
ili pak daždu kad se s neba sruči.
Bogatstvo, eno, ceri se, ne smije;
krik je tišine što venama kola,
dok ono “naše” i bez britve brije.
Bogatstvo nam je list praznog papira,
pješčana pustoš i planina bola –
Hrvatska moja kad je bal vampira.
(Zadar, 09. srpnja 2012.)