Iz naše arhive/ objavljeno 27.03.2015.
Evo me opet poslije malo vremena pošto sam bio na putu preko velike bare, u New Yorku. Sa ovim sonetom ću početi da prikažem našim članovima svoju najnoviju zbirku izabranih pjesama “Žirajski baul” koju sam posvetio svom rođaku Roki.
Ivan Dobra Žirjanin
Ričima si svojin ti opiva more,
okrija si njima marete i šćige;
kolivka in bila i noći i zore –
o’ ka su te tukle nevere i brige.
Dobrota je tvoja otvarala vrata
odma’ čin bi ljuta potriba te snašla;
baška ka’ si bija prez oca i brata,
radost tvoji’ riči tolike je našla.
A ka’ more rukne ol’ ka’ se propinje,
iz žil ti izletu riči kajno tice;
more se u njima najviše spominje
o’ ka’ si počeja slagati kitice …
Ružon svoga pera duši tugu kratiš;
ej, riči te zovu da se moru vratiš!
Na Vaše pitanje vrlo rado pozitivno odgovaram.
S vremena na vrijeme ponovimo dobre stvari iz naše arhive. Vaše i pjesme Vašeg rođaka, pokojnog Roka, svakako su među tim dobrim stvarima.
Bilo bi mi drago ukoliko se ponovo javite. U našoj rubrici Poezija, podrubrika naslovljena s Ivan Dobra-Žirjanin, čeka na Vas.
Veliki pozdrav svima sa Žirja!
Je li ovaj sonet poziv da se ponovo čujemo?