Ivan Dobra Žirjanin
Još mi želja reste,
makar je ne silin,
da kuću ugljedan
pod tin brigon bilin.
Još se danas sićan
popećka, komina,
kruha ispo’ peke
i mladoga vina;
i tako se sitin
glasa dida svoga
i puno mi dragog
školja žirajskoga.
U sićanje dojde
i lik babe moje:
u hladu odmara
trudne noge svoje.
Suza mi popuzne
s plavog oka moga
kad se slika vrati
s kaminja rodnoga.