Piše: Jadranka Haznadarević
Ne mogu ja skraćeno, ni pisat ni pričat. I eto mi moja opširnost.
Napišem malo o vremenu i o vožnji vlakom, o krajolicima i neobranom kukuruzu a već prosinac itd, i pošaljem.
Otkud znam da sam već potrošila dvadeset kn, a poslala tek nekoliko poruka. Kada sam stigla na željenu adresu, pozvonim na vrata otvori mi Zorica, bakina šogorica. Sva jadna ispripadana kao da joj je u kuću ušao bombaš samoubojica, drži prst na ustima i tiho govori …
03O draga moja Mara, stigla si. Razvukla usta u toliko široki osmijeh da bi mogla u njih strpat bananu poprijeko.
Joža i Ivanka su upravo zaspali,molim te tiho da ih ne probudimo. Kaže, i na prstima krene prema kuhinji.
Idem nam skuhat kavu.
I tako ja za Zoricom u kuhinju, pijem kavu, ona tiho pere posuđe od ručka, i daje meni upute.
Ne znam Maro moja hoćeš li ti ovdje uopće moći izdržat pet dana, a kamo li mjesec ili duže.
Ovo je ludnica. Sad se uneredi Joža sad Ivanka, a kad nisu takvi stalno zovu da provjerim jesu li se možda … Ma izdržat ću mislim u sebi, moram.
Ne zna Zorica iz kakve sam se ja septičke izvukla da bih došla nešto zaradit.
Nema ona pojma da se ja mogu transformirat u isto vrijeme u joba i kuntakitu zajedno …Smiješim se ja gorko, jer mi ništa drugo ni ne preostaje.
Preživjet ću. Kažem …
Eto nisam uspjela ni pomislit o onoj septičkoj, kad se iz sobe čuje tanak glasić.
Zoriceeeeeeee odi milo pogledaj, mislim da ima nešto.
Sjedi ti tu dok ja ne završim, popij kavu neću ja reći da si stigla da još malo popričamo, poslije ću te s njima upoznat. Kaže Zorica.
Jooooj joooj upravo mi te žao, kuka ona i odlazi u sobu.
Nakon desetak minuta, taman kada je zakoračila u kuhinju čuje se opet. Ovoga puta malo jači muški glas.
“Zoookiiii!!!! – zove Joža.
Zoki me pogleda, zavrti glavom i vrati se natrag u bolesničku sobu …
Tako je Zoki pokušavala još bar sat vremena zbrisati iz sobe.
Kada je konačno uspjela, inače miroljubiva i dobrodušna žena, opsova nešto sveto.
Pa to nije za vjerovat. Kaže Zoki uznemireno.
Neprekidno zovu. O Bože!!! Pa da se bar Joža nije razbolio.
Do jučer je bio zdrav ko dren, pio je dnevno po dvije litre vina i dva tri deca štoka, bio rumen ko jabuka. A vidi sad.
Čim je čuo da ću ja kući, i da će me mijenjat druga žena, odmah legao u krevet pa još i pelene traži, zamisli neće ni na wc sam.
A jesu razmaženi, pa to svijet nije vidio.
I tako došlo vrijeme da i ja stupim na dužnost.
Ušla sam u sobu onako u jakni, kao tek sam stigla, pa tek sada trebam sa Zoricom u kuhinju otići popiti kavu i da mi ona malo opiše moje radne obaveze.
Gospon Joža me nije ni pogledao, ili možda i je tko će ga znati kada je vrljav pa ne znaš u što gleda, ali nije nijem pa kaže tobož u šali: “De ti Bosanko pogledaj imam li ja štogod u gaćama.”
Znam da je Zorica gledala prije par minuta, pa tako i ja njemu isto u šali.
Jeste li curica ili dečko???
Joža odmah kuži šalu pa veselo odgovara: Dečko dečkoooo!
Babica se na to tobož smije, pa i ona traži nešto, tek toliko da sam zaokupirana njom, jer ona je bitna, a ne Joža.
Oko pet popodne Zorica se pozdravila s nama, poželila nam “srećan rad” i otišla kući za Slavonski Brod.
I tako mi ostadosmo sami.
Otvori prozor na kip, mi bolesnici moramo imat uvijek friškog zraka.
Zatvori prozor puše mi.
Spusti roletnu za pet letvica.
Podigni za dvije.
Naspi vodu u posude na radijatorima suh je zrak,a mi bolesnici trebamo imati vlagu bar 16. Baci ovu vodu, već se ugrijala, donesi drugu.
Popravi mi malo jastuk, boli me vratna kralježnica pa nikako da se namjestim.
Pogledaj pelenu.
Izmasiraj mi ruke.
Meni noge.
Počeši me po leđima.
Napravi mi gemišt, ali ne onakav kakav mi je žena pravila- ti stavi četiri prsta vina, a dva vode. – Nemoj Milo, stavi ti dva prsta vina, a četiri vode.
Ne smiješ Milo ništa pit, znaš da ti je doktor zabranio.
Jebo te doktor. Namaži me mlijekom svrbi me koža, suha je.
Poravnaj mi plahtu, žulja me. Skloni ovaj jorgan, daj deku vruće mi je.
Skloni deku daj jorgan hladno mi je.
Pali svjetlo.
Gasi svjetlo.
Pali radio, nađi narodni.
Nee nego Zagreb 1.
Zapali mi jednu cigaru i donesi …
O, hvalim te Bože, nitko sretniji od mene, ako ništa bar ću povuć jedan dim …
Milo, doktor ti je zabranio da pušiš.
Jebo te doktor.
Nemoj Milo tako znaš da se pored mene ne smije pušit imam začepljenje krvnih žila.
Imam i ja začepljenje vidiš da nikad ne mogu na wc, kad god kažem pogledaj one kažu nema ništa. Daj cigaru.
Skini mi ove čarape imaju rub na prstima pa me žuljaju, obuj mi one moje bijele pamučne.
Dodaj mi moju roza bet vesticu.
Milo, jesi ti skuhala tijesto za večeru …
Ma kad ću ga skuhat nisam ni kaput još skinula.
Ponesi lavor, povraća mi se.
Operi mi protezu, i meni operi i ostruži kamenac s nje.
Počešljaj me malo vidi kako mi se uležala kosa.
Ponesi traku pa pokupi dlake s jastuka, a možeš i drugu jastučnicu presvuć.
Neeee, ne tu žutu, onu roza.
Koju? Ovu???
NEEEe tu, onu ispod!!
Ovu?
Da, da samo pažljivo, sve to skini, stavi na natkaslić, pa onda vrati.
Ahaaaa.
Ostavi to, jebote jastuk, mislim da sam se uneredio.
Čekaj Milo.
Neću čekat, smrdim!
Joj joj pazi kako me prevrćeš, ti bog majku bosansku, nisam ti ja slamarica.
Nema ništa u peleni.
Pa kako nema, kad osjetim da smrdi.
Oće li ta večera skoro bit gotova, pored tebe bi čovjek crko od gladi, ne mogu na gladan želudac popit tablete za spavanje.
Što pijete tablete za spavanje, ma evo večera stižeeee za minut.
Milooooooo …
Idem ja stavit vodu za tijesto tako da vi možete popit tablete za spavanje …
Milooooo!!!!
Brrrrrrrrrr Brrrrrrrrrrrr zvoni mi mobitel …
Pa gdje zvoni u p… materinoj, jebem ti sirotinju i poderanu podstavu …
Moooooolim!!!!
Što moliš, zar se ne zna nazvat i reći: “Stigla sam” da se ne sekiramo!!!!
Joooooj oprosti, stigla sam, nemam vremena …
Miloooooo …
Ajd bok, moram ići!
Molim!!!!
Jel gotova večera?
Nije samo što nije vidi imali sad što.
Nema ništa. Kako nema.
Evvoooooo veeeeeeeeeeečera …
Ponesi vode, privuci stolice, rasklopi, pomozi da se ustanu, tako, tako samo polako milo, bole kosti, polako. Evo, odmah, samo trenutak, molim, izvolite …
Oko pola jedanaest je Joža konačno popio tabletu za spavanje …