VLAH

Nikola Šimić Tonin
Od potribe
i od glodi
prodava siknjice u Krapan Vlah.
Ni ništa proda.
Mršava kesa.
Otija je pojti doma.
Zamolija jednog čovika s Krapnja:
– Pribaci me brodom na Brodaricu,
tako ti zvizdu Danicu!
Bi friškoga juga.
Uputili se na vesla.
Uskuvalo se more da ih poide.
Jedva se ćapali kraja.
Puton je Vlah
cili put molija
i za lemenjiva se.
Ćin se na kraj iskrca,
okrenija se put neba,
zapara roge:
– Više me Bože, neš nikad vidit na moru,
a na kraju te se ne bojim.