piše: Ruža Silađev
Čak iz Tri Sekire, Rokovca, Srca Valpova, Mandinovaca.., krenu svako jutro povorke ščim dojdu Došašća. Već od polak šest ujtru. Rojtu se stari sa fenjerima, sridnjaci i dica.
Kojagod mater umota dite nuzase u maramu, da se ne smrzne.
Snaš Kata Pinterova vodi pismu …Na salaši kod Betlema … Posrćemo po mraku po jamavi staza i patosa do crkve. Isprid crkve kazaćedu:
-De dice, nosove otrišite, iskašljite se i šepe skinite!
Komu je jako zima malo mu mater, baka, majka, jel kaka snaša istrlju ruke i sprimiti smo za unit u crkvu.Čiča Jocka je sviće zapalijo, a bać Toša već svira na orgula.
Sidnemo u kore. Svi u glas molimo i radosno pripravljamo za Božić. Gospodin čita iz biblije. Štogoda smo o’toga već i čuli od njega na vernauku, a i na s’kaku litos ka’ je prolazijo dida Franja Glavanov, sveti čovek.
Kad ga spazimo trči i staro i mlado da ga posluša. Imo je dugačku kiku i bradu. Od aljina je nosijo najnužnije. Niti mu je bilo zimi zima, nit liti vrućina.
Stari su rekli da je to najpametniji čovek u selu. Pročito je cilu bibliju! Išo je i Božju rič širijo.
Rado smo ga slušali. Pripovido je sve pripovičke iz biblije. Prorico je i šta će bit. Da će gvozdene tičice letit po nebu. Da će se gamad naleć. Neće se znat, jel lito, jel zima. Da ljudi nigdi mira neće imat. Da će jim srića bit blizu ruka, a da je neće znat uzet.
Niki su ga proglašavali novim prorokom. Niki su ga ismijavali. Nije on marijo. Blag i ljubeznjiv je bijo naspram svakoga.
U njegovi ubogi aljina i sa starim štapom u društvu obišo je puno sela. Za konak je bila dobra svaka štalica. Kod marve na slame zimi toplo, a liti ladno. Ako dobije kaku koricu kruva bijo je zafalan, ko da je dobijo Bogzna šta!
Zornica je rano i kako sidiš, istom ti se oči svedu, pa malo, malo, niko o’ dice bum! U koru! Tvrda glava al’ kora još tvrđa. Naraste kadgoda i guka na čelu. To je samo opomena. Ako tako nastaviš Luca će se jako šibat, a anđel možda neće donet kriškringli.
Voljila su dica it na zornicu. Ne možemo ni it svaki dan svi. Ni cokula, ni aljina ni bilo na broju. Jedan od braća i sestara ima kožu, drugi maramu, treći cokule … O’te zagrće i obuće moglo je samo jedno, jel dvoj it. Onda mater uveče odredi ko će it ujtru na zornicu.
Jedan dan Stipa, drugi dan Kata, treći dan Marko, četvrti dan Ana… Tako redom dok se ne izreda pe’šest, jel čak i po deset dice u familije.
Svaki dan brojimo koliko je ko put bijo na zornice. Sve se više nadamo da će za Božić anđel cigurno donet kriškringli i da će se Luca smilovat.