Ivan Babić
Zaokuplja me disanje.
Gudalom prevlačim
po poroznim plućima.
Udišem.
Tišina plovi poljem.
Od daljine se odbija dah
i vraća muklu misao.
Magla drveću steže san.
Kaplje teška kisika
naviru na pore.
Iscrpljuje me disanje.
Trunem trošan.
Oksidiram orošen.
Izdišem.