Ivan Babić
mojoj materi
Što je gušće s neba lapta mrki snig
Teža je tišina selo pritiskala
Crkvica se stara popela na brig
Od malog lumina iznutra je sjala
Sakrile se sanjke lìpo pod skaline
A čizme se suše pokraj tople štuve
Pospala je čeljad kraj site živine
Jakete i bičve već su skoro suve
Obraščići žarki i nosići mrzli
Pod perinon zimsku izmišljaju bajku
Zečići su noćas sigurno se smrzli
Zaleđenin poljem tražeć svoju majku
volim takve pjesme
Slikovit i topao opis zimske seoske idile.
Jako mi se sviđa, imenjače!