piše: Snježana Akrap-Sušac
Počelo je! Bokeška, tj. općeprimorska malinkonlija, a duraće do ljeta. Sve je stalo, para se. Pokle tri ure nema žive duše u malim mjestima. U onim većima tinja život.
Đe je nestala silna čeljad? Razmilila se po Regionu, da ne rečem, sačuvaj me Bože, po bivšoj Jugoslaviji. Pokle su nam zauzeli plaže i ponte da svoga šugamana nijesmo imali đe metnut, odoše svojim kućama.
Stariji reču: „ Neka su!“, a mladima fale ljetne gužve i zabave do zore. A i lijepih je furešta bilo! Domaće su đevojke zgodne, ali su ti kao rod, znaš ih cijeli život. Ne miruje Amor ni zimi. Ne brinite, sve su škuribande popunjene. Rađaju se ljubavi, đeca…čuju se svatovi neđeljom. Sad je moderno i drugim danima, ali ipak tradicija se još ne da.
Tako tradicionalno iznose naše mame na buru kobarture, stavljaju flanelske lencule i tople deke. Mi ne grijemo sobe, to svi znadu.
Ope mislim, biće i čudo lijepoga. Smokve smo već osušili, sir je u ulju, a pršute od prošle godine ćemo fetat. Prajce ćemo klati 28. Ili 30. 11. Može i neki drugi dan, samo da nije 29. novembra- zna se zašto. Onda nam dolaze slave i Božići. Kakvih će tu bokuna biti! Bakalaj, ulignji, priganice, jagnjetina…Nekoliko kila viška za naš Božić, nekoliko za proslavni- fala ti Bože, idemo slavit jedni kod drugijeh. Između je Nova godina. Pokle ovijeh fešta, jedno ćemo vijme puvat u prste, ali dobro će nam doći. I dok se mladi zabavljaju vanka, nama je specijalitet i krtola u kore su malo kajmaka.
I taman kad pomislimo da ćemo se raskišat od zimskih kiša, dođe proljeće, a s njim Uskrsi, šparoge, žućenica…Opet da malo očistimo život od teške hrane- kaštradine, slanine, kobasica, bumbara…
Nisi ni trepnuo, evo cika, vriska, pune plaže…Došlo ljeto!
Kad će ova čeljad poć? Ko da nemaju svoju kuću! Nema se čovjek đe pošteno ni okupat!
Uh, ti furešti, bogati, ko da su doma došli. Ali, pasat će ljeto, poće oni.
„Malinkonlija u duši, u mojoj duši…“