Sven Adam Ewin
Kažu da stižu svojoj kući,
Kažu, ima ih izdaleka,
Ja uzalud im ne dam ući,
Ulijevaju se kao rijeka.
Uđu u me u kasnu uru
Pa se ljepotom mojom časte,
Od nje prave karikaturu,
A broj im raste, raste, raste.
Saviju kičmu. Kožu stanje.
Stresu pijesak u zglobnu čašu.
A od moždana, više-manje,
Brzohlapeću prave kašu.
Množe se preko svake mjere
Dok žderu moje telomere.