Ivan Dobra Žirjanin
Na ovon svitu
veselja, svađe
i moja baba
tu misto nađe.
Sitin se davne
godine neke
ka’ me stavljala
pod teple deke.
Gledan te ruke
stare, ispaćene,
ke su nekada
milovale mene.
Oka’ joj tilo
u zemlji prebiva,
ja oči svoje
suzami zalivan.
Nima mi babe
lica naborana
da kafu skuha
u jutra mi rana.
Ostalo je samo,
da nadživi vrime,
na kam uklesano
babe Jerke ime.
Ja joj vazda na greb
nosin kitu cvića
da me na lik njezin
najdraži podsića
ispo’ Borovice
i uz crikvu svetu
prisvitle nan Gospe
Marije Divice