Vanja Škrobica
dico, moja
pridajen van kuću i poje
vinograd i masline
i zapametite da
kaić triba popravit
bravu o’ vrat o’ konobe vaja šaldat
prominite dugu na karatilu
jerbo je vino segodišča
pinkicu udrilo na kvasinu
odrinu boje vežite,
ja nisan ariva
gurla nan se išporkala
i fumar očistite pri’ zime
dico,
kad vas gledan
vidin vašu pokojnu mater
svaki jema ništo njezina:
Ive modre joči
Špiro vridne ruke
a Jere je naslidija njezinu skromnost
pokupili ste moju slogu,
bratsku jubav
i to me tiši
dico, moja
ne gledajte me tako
nisan pamet izgubija
samo mi se srebro rasulo po kosi
a tilo je bokun onemoćalo
pa kad ariva oni čas,
a arivat će
molajte me baren uru
ispod loze
a onda me iz kuće
vazmite u crikvu
a iz crikve položite uz vašu mater
i ne plačite
i ne tugujte
u svakoj jematvi
u svakoj vašoj pismi
živit ću
dico, moja
2013.
*Pjesnikinja je i autorica likovnog priloga “Maslina”, akrilik na dasci