Dragica Šimić
U tirkiz me odijevaš,
Kolijevkom radosti blago ljuljuškaš.
Držiš me dječjim dlanom sreće.
A kad se propneš valom
Kao jogunasta zaljubljena ždrebica
Na suho me k maslinama i smilju tjeraš.
Uzdišeš za dalekim nedostižnim otokom
Zapljuskujući nestašno njegove obale.
U suhoj travi i kamenu gnijezdo od soli
Za stihove nove mi pripravljaš.
I dok u tvojoj igri snatrim
Prozirna sam i plava poput tvojih valova
Dok mi se bijele barke u njedrima sidre.