MLADOST

Vanja Škrobica
zaboravjenu
istrošenu
pod suvin lišćen
od prolaznosti
sakrivenu
naša san te:
od judskoga zla oparenu
opečenu od cigareta i vina
beštimjan prokletu

oslabila si mi forcu
i ostavila škinu
mokru od pota

ma poslin tebe
ćutin se slobodan ka’ ‘tica
u vitraju naše crikve
di smo se zavitovali

tetovažu dva srca moran pritvorit
u gladnu zvir privare
i čekat da s vrimenon
magla proguca sićanjena
na njezina prsa

dobro mi došla, starosti
nazdravjan ti bićerinon rogačuše
dok u justima topin suve galetine

eh, blažen bi bija zaborav
kad bi ga bilo