Adolf Polegubić
oči me Tvoje
podsjećaju na Zagreb
u jesen
Zrinjevac mi sišao na lice
i titra poput lišća
koje se polako
spušta s platana
i pada
duboko pod krošnju
bilo je dana
koji su me uzdigli visoko
do pogleda nad gradom
koji mi se urezao u srce
i neprestano traje
a jesen je poput života
obojana u žuto
u traženju davna vremena
pod krošnjama