Ivan Dobra Žirjanin
Da se vratit u vrime mi davno
a mlad biti, zdrav i sritan samo,
ka’ se ipak živilo zabavno!
O, da mi je još jednon bit tamo!
Ali ča san Bogu ja skrivija
ka’ se mučin u tujemu svitu,
di još nisan sriću uhutija,
a blizu san usahlomu cvitu?
Bože mili, prepun si milosti,
a mene si u pakal bacija.
Udili mi bar kanu radosti
ka’ se nisan vile naljubija.
I još bi te molija za jedno
da ovako ne skončajen sebe;
ako s dragon ne moren zajedno,
pričekaj me dok dojden ko’ Tebe.
Daj mi mira, svemogući Bože,
da pribrodin ove teške noći,
makar znaden: ne moren iz kože,
al’ ću u Te virovati moći!
To nek’ mi je utiha jedina:
za godine ke san izgubija,
zbog česa mi duša je ledina;
i za grihe ke san učinija.
Srce moje prepuno je jada,
u suzami čekaju me jutra.
Ča ću činit ne znan ti ja sada?
I pitan se: ča će biti sutra?
U zemlju ću di je srića bolja
i di anđel moje patnje znade,
tu su moji, i more, i polja
da mi pružu onu zeru nade.
Hoće li se ispunit mi želja?
Ali nika’ neću zaboravit dicu.
Naći će se i za me veselja
il’ ću zadnju zatvorit stranicu?!