KRATKA PISMA IZ DOMOVINE
piše: Marija Matijašević
Stružec/Ustajem rano …a dobro sam spavala. Do 4,30 sati. Upalila sam grijanje, jer jutra su svježa. Jučer je padao pljusak …i to samo od sela do sela. Čudno, niti dalje niti bliže, svega par stotinu metara. Kad sam stigla kući, tako su kapi snažno udarale po limenom krovu … Otvorila sam prozor a ono još jače …Skaču velike, debele kapi po cesti, tako da iskaču mjehurići … k´o baloni. Žabe su potpuno utihnule. Onda je stao pljusak … i ja sam zaspala. Ujutro sam pustila čistog zraka u sobu, kad ono …na obližnjem boru vrapci …tako viču da su preglasni …mi bi nekada rekli “vrapci se žene”. Dva se čak potukla i pala u teglin moga cvijeća.
Trava je već tako velika, da je prerasla šlaf što je ležao u njoj, ostavljen samo nekoliko dana.
Upravo je zakukurikao susjedin pijevac. Preljep je i dobar. Potpuno je bijeli, samo na baršunastom repu ima par dugačkih bijelo- crnih pera, s poprijeko složenim šarama …ko zebra. Na nogama ima kratko perje, koje mu stoji vodoravno, pa izgleda kao da ima duge gaće. Glavu je digao visoko, i gega se laganim korakom …kod toga diže noge visoko kao vojnik … po dvorištu, između svojih 20 crvenih koka. Dva duga pera s repa, vijugaju se kao barjak, lijevo i desno. Dobro pazi svoje koke od jastreba, jer je ovaj prošle godine uletio u štalu i odnio nekoliko koka.
Jutro je mirno. Selo još spava.
Nadisala sam se jutra i opet otišla u krevet, da nastavim čitati “Ratnika”.
Idućeg dana sam otišla u Sisak u kratku kupovinu. Kad sam se vratila, nije mi bilo auta. Odnio ga pauk!
Bilo je puno muke, dok sam ga pronašla.
Na moje pitanje: –Zašto ste me odvezli?
Kažu: –Stajali ste na zebri.
-Ma kakova zebra, zebra je bila tek do pola ulice?!
-Da, ali vi morate misliti da će prekosutra proći i dalje!
Subscribe
0 Comments