Ivan Dobra Žirjanin
Zove more, zove stina:
spremi alat, nima vorka,
zove idro i lantina…
Reci: Zbogun, Navijorka!
Vrati’ ću se svomu brodu
po bonaci i po buri,
vrati’ ću se svomu rodu;
i briškuli, a i muri.
Saviti ću gnjizdo sriće
u toj vali srca moga,
tu će biti kraj mi priče
da nju ljubin kajno Boga.
Svi me eno još talaru:
viruj u se, ne dalaru!