Ivan Dobra Žirjanin
Mrzlo je u kući kaj na našen dvoru,
a žerave nima u staron špaheru;
nide traga, Bože, sa’ tvojemu stvoru,
da ubere zelja, navisi večeru…
Borovinu više baš niko ne pila;
ne haštri je mati, nit je otac cipa.
Opartila čeljad draga mi i mila,
kuća opustila i postala slipa.
Nide duše žive, ni o’ hrebo vajde
da i’ kikor sa’ u špaher stavi;
za lušiju babi da se luga najde
kako bimo bili i tepli i zdravi.
Ka’ bi bacit moga sve te nove sprave,
ložija bi špaher i ima žerave!