Ivan Dobra Žirjanin
Noćas san je ja ugljeda,
moju zvizdu, u snu, milu,
i njoj san se vas ja preda
sve u nikon mi bunilu…
.
Slako me je poljubila
baš u sama moja justa;
ma se nije zasramila
o’ svita joj tote pusta.
Šesna mi je puno bila
s nebon modrin u očima;
kajno da je snižna víla
u najlipšin mojin snima.
I zlatna joj bila kosa
misečina dok je sjala,
a padala ka’ bi rosa,
u njoj bi se umivala.
Pa sa’, evo, tužan, čekan
da je jopet u snu vidin…
O, neka noć zamini dan
da je srcen opet slidin!
Moran kruto stisnit oči
da je nako krasnu gljedan
u svakoj mi mojoj noći
i nikomu da je ne dan!
…
foto: Nataša Pecić