Marko Jareb
Iša’ san mu dati ruku.
Šta ću od njega.
Sa’ mu je ka’ ocu.
Posova san se s višje njih deli.
Ma nema do ‘noga nego ka’ smo…
A znan.
Po fruću timunili.
A di je ‘no ka’ smo po „zatrovanomu“ murčili.
Bilo je bolje murčiti na svići i ubosti ku botnicu na osti.
I idriti po maštralu.
Ka’ napravin ‘no ča ide,
onda joj rečen svoje ime
i pitan je za njeno.
Nije tila ništa reći.
Nisan je tija višje ništa pitati.
Pensa san da ne želi reći svoje ime.
Evo iša’ san kupiti bokunićac ribe.
Pofrigati je i još malo zelja s kumpirima.
I koju bevandu popiti.
Kako ti je, tako mi je.