Ivan Dobra Žirjanin
Kada mrljus smilja vaskolik izblidi,
bus se lusmarina smrzne ol’ ošuši,
s našega komina dim nikog ne guši,
samo ča me na to svukud spomin slidi.
.
Kada na sve bande legnu stara sidra,
kada skroz potonu sve lipe užance;
i ka’ nima force za micat sukance,
iz mog libra pijte kaj vino iz vidra!
Ništa van o’ njega neće reći bolje:
uspomene čuva pasanoga doba,
u kin je, do poda, sva gorila soba
ka’ bi se ljubilo sve do mile volje.
U tin gandaljima ‘voga libra moga
najti će se kaplja ma bilo za koga!