Marko Jareb
Malo toga ih tangira,
noge toćaju u moru,
stare uvik to živcira,
kad’ doma dođu u zoru.
.
Bosih nog’ po ledinama,
staju na plosnate škrile,
idu i po gomilama,
ističu im se sve žile.
Maestral im mrsi kose,
sunca zraka stiska oči,
stalno su im noge bose,
spremne za bilo gdje poći.
Predvečer igra na balun,
potom na noćno kupanje,
da bi stari pali u blun,
uz gromoglasno psovanje.
Otresu slanu srdelu,
o kantun kuće kraj puta,
čuje se pisma u selu,
u potu vina brk pluta.