Marko Jareb
More je ispri lanterne,
kaić je vezan za rivu.
Pečen’ ugor usred rerne,
ka’ at ima dugu grivu.
.
Uz ribu ide i vino,
pa onda radosna pisma.
I čeljade koje fino,
da vozika kola bisna.
I po buri i po jugu,
brod’i isto navigaju.
Donose li kakvu cugu,
to njih nikad’ ne pitaju.
Druže se stari mornari,
na pola puta do kuće.
Uz priče o važnoj stvari,
a pisma reste ka’ fruće.
Vataju ih sitne ure,
i čuje se grmljavina.
Skroz su ispo balature,
tu ‘di se čeka lovina