Vinko Pavić
Stare kuće bile male, ali tople
Od cilika dice, razgovora, vina,
Pune pisme, čađe što s čerenja pada
I pure i mlika i žere s komina.
.
Stare kuće bile trošne, uvik tisne,
U jednon sobičku svi spavali zimi,
Ko mačići jedno stisnuto uz drugo
Kraj šporeta koji na sve strane dimi.
U starin je kućan bilo puno duše,
Puno živi priča, poštovanja, vire,
U starin se kućan znalo ko šta radi,
Svega bilo taman, sve imalo mire.
U starin je kućan srce bilo puno,
S molitvon se liga, s Očenašen brudi,
Rađalo se s gangon, umiralo s tugon,
U starin su kućan ljudi bili ljudi.
Čerenj – prostor iznad ognjišta gdje se dim skuplja