piše: Ruža Silađev
Lipa Kata. Cvit naši baka. U nake bašče što cvate od ujtru do uveče. Bilo je u njima muškadla svakake fele, daninoća, lipoga Andre, Dragoljuba, krajcarice, šibova, zumbula, tulipana, sitnoga cvita, bršančevcki ružica, ružica misečarki i noćne frajle. Zameriše frajla pri misečine, pa zaludi kakoga iroša. Priskoči latež od simenjače, a u bašče kraj lipe Kate, Kata od krvi i mesa.
Lipa Kata rado u vazne metana. Priko ciloga lita je bila ukras u soba, crkve i na grobova naši mili.
„Živila u Sonte jedna Kata. Jedinica u matere. Materina dika i uzdanica. Nikoga drugoga od roda nisu imale. Samo jedna drugu. Razboli se Kata i za godinu dana ode pod zemlju. Žalosna mater je svaki dan išla na grob. Molila se i drečala. Niko je utišit nije mogo. Jedne noći dojde je u san njezina jedinica:
– Zašto, mamo, toliko drečiš za mnom? Ja se budim svako jutro mokra o’ tvoji suza. I dok moje druge idu svojima dužnostima, ja moram kupit suze, pa svaki dan nakupim puno krilo tvoji suza. A, mene je tamo dobro! Ja imam i svojega para. Andru iz Monoštora.
Trgla se mater iza sna. Pomolila se za dušu Katinu i nije više toliko tugovala za njom.”
Sveta Kata … mučili je, na točak razapinjali. Ostala je postojana i odana. Sebe i svoje vire. U naše crkve, sveti Lovra u Sonte, na nebu je naslikana sa točkim. Slavimo je svakoga dvadesetpetoga novembera. Naši stari su rekli: „Sveta Kata, snig za vrata“, a našima Katama poželjimo da jim svetica bude uzor.
Zasebne su te Kate! Jel mi se tako potrefilo?! Kata posestrica – slikarica, druga Kata – moja “Virna”, Kata majka-radenica, Kata teta- šaljivdžinica, Kata ujna- pismarica, Kata strina- pametnica.
I još…Kata Šodanova, Kata Dekanova, Kata Silađeva, Kata Pinterova, Kata Bricina, Kata Abelova, Kata Dodina, Kata Colina, Kata Grcina… Nemož ji sve posapit! Tolike su Kate u Sonte!