Jelena Stanojčić
Lako je u onim danima
Kad se probudim
Pa sama sebi značim,
Iznutra zračim.
.
U takvim danima
Srce mi je puno,
Od sebe sam veća
Najviše sam sreća.
Al’ ima dana
Kad se probudim
A mene nema.
Žena sam, sjena.
U takvim danima
Ni telefon ne zvoni
Nit’ drugih, nit’ mene ima
Najviše sam zima.
I uzalud potraga
Uzalud sva htijenja
Ko molitva sam tiha
Tad’ nema ni stiha.
Al’ takve dane ja ne pamtim
Na takve dane ja ne računam
To su dani koji se ne broje
Dani ko sjene, dani bez boje…
14.11.22.