Starovircka pripovička iz Sonte/ Iz knjige „Šokica pripovida“
priredila: Ruža Silađev
Pripovidala Marica Zec, Sobolankina, r. 1950.g. Pripovičku je čula od njezine bake.
Živili u duboke, tavne šume dida i baka. Dida-Šumar i baka-Šumarka. Brez dice i nikoga svojega. „Ni diteta ni grdeta.“ Tučvali se sami sa sobom kako su znali u svoje sirotinje. Kuća jim bila od prošća. Penđeri brez stakla.
Pa ka’ je dida jedamput uvatijo u alov na poloju veliku ribu, razlagodijo je, a no u njoje veliki mijur. Oma baka rasparala mijur, rastegla ga na dvi prikrižite trske.
Ka’ se osušijo lipo ga prikovala na penđer. Sad jim više ni duvo vitar ‘nutra. U njevu kućicu. Slobodicu. Vratašca je dida napravijo, al nisu imali bravu, a nigdi ni nikake uzice. Pa su ji morali podmišćat sa kojikami manjima cipanicama.
Jednoga dana dida uvati zeca u zanku. Meso pojidu, a baka se dositi, izapere crivca, pa osuši. Lipo ji namasti zečjim lojom i sveže na vratašca. Misto brave. Tako su mogli svezat vrata i nije više bilo promaje.
Ranila ji je šuma. Baka je redovno išla u jagode, kukinje i glog. Dida je peco ribu i tražijo po šume tičja jajca. Tako su oni živili i nisu se žalili. Svako veče su Boga molili i zafaljivali mu na svoje sirotinje.
Došlo bliže Božića i kaže baka dide:
– E moj, dido, ne smijemo izostavit post na tri sride isprid Božića. To mi je još pokojna mater rekla da se valja. Ja ni neznam o’čega je to. Zaboravila sam.
-Ne moraš se ni sitit. Molitva je molitva, a post je post.- kaže dida.
– Jedino sam ubardala za post na tri sride prid Božić.- veli baka.
Tako su i radili. Porad svi svagdanji poslova, uveče jim ni bilo teško molit Boga dragoga i sve tri sride prid Božić postit. A, da nisu ni znali o’čega je.
Živili su oni dugo zajedno i iste poslove radili, uveče zajedno molili, a tri sride prid Božić postili. Ka’ su došli do duboke starosti umre najpri dida. Baka odelje lis od velikoga debla, položi didu u lis, i sila i moli krunicu.
Ni to trajalo dugo, evo ti došle tri bake što ji ni nikada u životu ni vidla, ni čula za nji. Sile za lis nuž nju i počele se molit. Odjedamt digne dida jednu ruku. Pride mu prva baka, spušča mu ruku dole u lis i nastavi se molit.
Ope ni trajalo dugo, digne dida drugu ruku. Pride mu druga baka, spušča mu ruku dole u lis i nastavi se molit.
Ope ni trajalo dugo, digne se dida i sidne u lisu. Pride mu treća baka, spušča mu glavu dole na vankuš i nastavi se molit.
Onda kaže baka-Šumarka:
– Drage moje, sestre, eto, da sad vas ni tu, ja bi se sva pristravila od mojega dide. Iz kojega ste kraja svita bar došle?
– Mi smo Tri posti isprid Božića. Idemo s’onaj kraj svita. Ko nas obdržava neće se bojat ni smrti ni mrtavaca.