Igor Divković
Prolaziš,
kraj mene,
k’o kraj
raspela.
.
(Sve)mirna,
ganuta,
sućutna,
usputna.
Glavom ti zuje
tvoje sekvence,
tvoji sentence,
tvoja mjuza.
Dok kontempliraš
buja ti torzo,
bujna bi guza,
oku, na korzo.
Gledaš u mene,
kao u semafor,
zelen sam, žut sam,
crveni k’o hlap.
Anđeli te čuvaju,
vrazi te mame,
zaboravi sve,
lezi kraj me’.