Igor Divković
Kamo?
Ah!
Kamo?
Stihija me
donese,
preko
mosta,
vamo.
Tamo!
Ah!
Tamo!
Srček mi,
čeznuće,
ostade
bez
kuće.
Tamo,
preko
mosta,
moj
srčani
lik,
zove me,
curik!
Tamo!
Ah!
Tamo!
I ne
bilo kom,
nego
srcu svom,
vratit će se
dom.