Sven Adam Ewin
Što me toliko povezuje sa vodom?
U čemu sam joj tako frapantno nalik?
To bit će stoga, što sam iz vode rodom.
Starmala ona – pa sam i ja starmalik.
.
No ono što je ipak istini bliže
(Izreći točno, hoću li bit u stanju?):
Voda teče, u pravilu, gdje je niže
Pa tako i ja, ka svom vječnom neznanju.
Ono što ne znam, ko žeravica peče.
Sva pisma čitam, ali tek sričem slova.
Što više znanja, neznanje sve je veće.
Otvorim jedna vrata, a zinu nova.
Premalo dajem. Sve bih u se da primam.
I tečem, tečem… Eto, što s vodom imam.
foto: Mirjana Blašković
