Marija Juračić
Čudni su dani što čekaju oluje
dok brod se ljulja na crnome nebu
gmižu žute guje.
Tad malo ljudi na palubi osta.
Potpalublje mnogo bolje zvuči.
Skloniti glavu, sakrit se u tamu
iz mračne noći tiho se izvući.
Ja vani stojim, paluba je skliska
u nebo šaljem sva svoja nadanja.
Ne mogu dolje, dolje ničeg nema
samo smrad ljudskog propadanja.