Tonka Galić Hrkać
Ima jedna zemlja satkana od boja,
satkana od snova što mi čežnju bude,
to je meni draga domovina moja,
volim njene stope, volim njene ljude.
.
Ogleda se nebo usred njenog mora,
ogleda se sunce pa u njem svjetluca,
puno je dolina, brijegova i gora,
njeno čistro srce što u meni kuca.
Dok joj gledam polja grudi mi se stežu
otima se uzdah kao vjetru lišće,
nevidljive niti s tom me zemljom vežu,
od ljubavi ove zar je nešto čišće?!
Dozivam je često dok mislima pustim
uspomena miris tiho bi se krao,
od tuge ni glasa ne znam da izustim,
domovini mojoj ja bih sebe dao!