Iz Ježeve kućice
napisao: Branko Ćopić
Jednoga dana, vidjeli nismo,
Ježić je, kažu, dobio pismo.
Medeno pismo, pričao meca,
stiglo u torbi poštara zeca.
Adresa kratka, slova k’o jaja:
“Za druga Ježa, na kraju gaja”.
U pismu piše: “Ježurka, brate,
sanjam te često i mislim na te.
Evo ti pišem iz kamenjara,
guskinim perom, divno li šara!
Dodji na ručak u moju logu,
požuri samo, ne žali nogu.
Sa punim loncem i masnim brkom
čekat ću na te, požuri trkom.
Nježno te grli medena lica
i pozdrav šalje lisica Mica!”
Jež se veseli: – Na gozbu, veli,
tu šale nema, hajd` da se sprema.
Ježurka Ježić lukavo škilji,
pregleda bodlje i svaku šilji.
– Ako bi usput došlo do boja,
nek bude spremna obrana moja.
I lukava lija se pomalo smješka,
baš nju briga za bodljikaoh ješka.
Ona piše s guskinim perom koju
je upravo ukrala u nekome selu
te je kuha u svojemu loncu i zove
ponosno macu na gozbu. -:) -:)