Lirika samoće
Napisao: Ferdo Crnogorac
Iskotile one dvije
svaka osam malih buca
‘ko loptice s dlačicama
niti su se osušili
već su sise nalazili
i već isto poslije podne
igru svoju otpočeli.
Trebalo je samo stati
i dobro se zagledati.
Prvo mlijeko tek popili
već su vođu odredili
pa svi za njim a on prvi
nije da tu nered vrvi
oko svinjca, staje, kuće
pa po vrtu
i kupusu
činilo se vijugaju
kao neka duga zmija
kojoj šesnaest glava sija.
Prvi vodi, on zna kud će
Ja bi’ rek’o od prilike
Al ne šepa
svaki iza onom ispred
sa njuškicom iza repa.
Trava okol’ ne skošena
i ona je zanešena
kao more k momu pragu
čini vale zalutale
pa je slika sve neg’ loša
iz svih onih u njoj rupa
i tunela
k’o pravilom punim trkom
navikli se ispod koša.
Bez ikakva usporenja
Neznam jel’ se kod njih znalo
da već i za prve igre
od prolaza nije puno
dok se nije još zdebljalo.
Jednom zgodom prase prvo
bit će da se zabunilo
pa se punom svojom silom
u prolazu zaglavilo.
Poslije svega svi na njega.
kakva je to bila skika
moja radost i veselje
al’ ne dugo
Došli neki naši sveci
a i ljudi.
U vreće ih potrpaše
malo dalje u sred sela
sve poklaše.
Još i danas čujem ciku
iz sedamnaest tankih grla.