KRATKA PISMA IZ DOMOVINE
piše: Marija Matijašević
Stružec/Subota je dan radionica. Preko tjedna razmišljam, što ćemo ovaj puta raditi. Dogovorile smo se …pisanice za Uskrs. Da, lako je to reći, ali ostvariti, i napraviti, druga je priča! Skupljam već par dana prije, trakice, namotavam odmotan konac, tražim čipkice i ukrase. Veselim se suboti, mada znam da su žene na selu prezaposlene, i ne znam hoće li sve moći doći. Neke su kod kolinja umorne do noći na nogama, no ipak su došle. Kažu: -Pa kako bi te ostavile samu?!!
Dođu pješice ili na biciklu, a na brijeg gurati biciklin u noći, nije baš lako, ipak smo mi u godinama.
Tako i ove prošle subote. Dale smo se na posao odmah nekon dolaska. I sve su kreativne, izmišljaju čuda. Ne stignemo niti popiti sok, a već je 23, 00 sata. Puno smijeha i priča … baš smo lijepa grupa. Hvala im, da ih imam!
Ispuhivaju se jaja i ukrašavaju, nastaju prekrasne pisanice. Divimo se svakom nastalom jajetu. I nikom se ne ide doma. Muževima je već malo i previše, pa kažu: – Uzmite si jastuk, pa i ostanite gore u Domu! Mi se samo smijemo.
I već smišljamo, što ćemo raditi poslije Uskrsa.
Jedva čekamo Uskrs! Izložiti ćemo sve košarice, sve dekupaže i sva jaja i pokazati ih ljudima našeg Strušca. Želimo da budu ponosni na nas.
I djeca su radila košarice, čestitke i leptiriće od gipsa, te ih bojali. I oni su pravi mali vrijedni mravi. Hvala i njima!
Prošli puta su došla čak djeca iz Bobovca, sela dalekog 50 km. Dovezli ih roditelji u selo, a oni na radionicu!
Super!!!
Subscribe
0 Comments